Please rotate your device.

Molimo prijavite se.

060 01 69 218
info@preko-veze.rs
Blog Covid 19 Kao Reflektor Za Struku 2

Kad pričamo o povezivanju, oni su sigurno jedni od ključnih u lancu kada je uspešno poslovanje u pitanju, najvažnija karika u spajanju proizvoda sa krajnjim korisnicima.  Gebrüder Weiss se može pohvaliti istorijom dužom od pola milenijuma, a sa Marijom Kosanović, HR direktorkom pričamo o tome kako su zadržali stabilnost u okviru kompanije tokom Covid-19, ali i po čemu se izdvajaju kao poslodavac koji je u samom vrhu kada govorimo o društvenoj odgovornosti.


Više od jedne decenije ste u HR-u, funkcija HR je prošla trnovit put, od kadrovski poslova, “levih smetala” u firmi, izmišljene pozicije za psihologe itd. Da li mislite da je 2020. godina bila godina kad je HR konačno dobio ravnopravan položaj u odnosu na druge funkcije u firmi?

M: HR funkcija kao strateška,  već decenijama ima ili pokušava da uspostavi svoj položaj, ne samo na našem tržištu nego širom sveta. Po mom mišljenju, HR bi trebalo posmatrati ne kao podršku, već kao biznis, jer svakako, dobrog upravljanja biznisom, ne bi bilo bez dobrog upravljanja ljudskim resursima, kao i bilo kojim drugim aspektima poslovanja (finasnije, imovina). Ako se osvrnemo na prethodnu godinu, pandemija korona virusa jeste u prvi plan izbacila HR, ali ne bih rekla da je sama funkcija dobila na značaju, u smislu svesti veće ili manje o njenoj važnosti, već u smislu da su sve oči bile uprte u sektor ljudskih resursa, da su zaposleni u HR-u radili pod velikim pritiskom, pod svetilima reflektora. Očekivanja su bila da se nađu brza i dugoročna rešenja, počev od zakonske regulative, pa sve do brige i prepoznavanja potreba zaposlenih, a nekada brzo i dugoročno nisu u ravnoteži.

Kada je u martu epidemiološka situacija proglašena u Srbiji da li ste bili glavni reorganizator rada kada su zaposleni trebali da se upoznaju sa novim načinom poslovanja (rad od kuće, reorganizacija smena...)

M: Kompanija Gebruder Weis je najstarija logistička kompanija na svetu, što nam daje legitimitet da kažemo da znamo kako da se suočimo sa teškim vremenima. Da, ja jesam bila neko ko je aktivno učestvovao u reorganizaciji, komunikaciji, sprovođenju mera, ali to svakako ne bih mogla da uradim sama, bez podrške članova mog tima, kolega i kompanije koja je stala iza svake odluke.

Pored zdravlja zaposlenih, šta je bilo ključno da se sačuva u okviru firme?
Šta je za Vas bio najveći izazov?

M: Deo smo logističkog lanca, industrije koja nije stala za vreme vanrednog stanja i pandemije kao takve. Za nas je to značilo da je važno da očuvamo sva radna mesta, da obezbedimo normalne uslove rada, pridržavanje svih procesa i procedura. Za sam sektor ljudskih resursa, najveći izazov je svakako bilo tumačenje donetih odluka i mera Vlade RS, jer naprosto nisu sagledavane sve specifičnosti biznisa.

Kako su zaposleni reagovali kada je došlo do reorganizacije, rad od kuće je bio veliki izazov za sve, da li mislite da u budućnosti to može biti dobra praksa?

M: Rad od kuće je svojevremeno posmatran kao dobar benefit, što možda i jeste bio, ali u situaciji ograničenog kretanja, porodice koja pod istim okolnostima radii ili uči, verujem da benefit više nije prava reč. Zaposleni su se suočavali sa različitim izazovima i naša uloga je bila da na te izazove adekvatno i pravovremeno odgovorimo. Zaključila bih da je fleksibilnost koju smo pokazali bila najvažnija. Trudili smo se da amortizujemo pritisak, zahteve i da damo zaposlenima slobodu da organizuju svoj radni dan u skladu sa mogućnostima i okolnostima.

Kako se zadržao entuzijazam među zaposlenima kad su maske prekrile lice?

M: Zaposlene smo obasipali sitnim znacima pažnje, od poklona preko organizovanja voćnih ili slatkih dana, mada iskreno verujem da je za njih najznačajniji bio bonus, koji smo ispaltili u dva navrata, polovinom i na kraju godine, a kao nagradu za trud, rad i dobre rezultate u Covid okolnostima.

Kad prođe pandemija šta je ono što više neće biti isto? Koje pozicije su doživele najveću promenu, a šta je ono što nije moglo da se menja i gde je rizik bio najveći, uzimajući u obzir to da ste logistička firma i da je prisustvo ljudi bilo neophodno.

M: S obzirom da smo logistička kompanija i da su procesi prilično jasno definisani i određeni, nije se desila trajna promena, koju nije moguće vratiti na staro, pitanje je samo trenutka.  Najveći rizik je svakako vezan za zdravlje zaposlenih, i to je nešto što smo uspeli da preveniramo. Nismo imali situacije masovne infekcije virusom, jer bi u tom slučaju bila upitna održivost posla i procesa.

Važite za firmu koja je na “dobrom glasu”. Kako u budućnosti planirate da održite to?
Šta je ono na čemu ćete raditi?

M: Ponosni smo na činjenicu da imamo  dugu istoriju, da imamo snažno nasleđe; kompanijom i dalje upravlja porodica Weiss. Imamo stabilno poslovanje, finansijski smo nezavisni, te činjenice želimo da istaknemo u prvi plan i da pošaljemo jasnu poruku i sadašnjim i budućim zaposlenima; Dobro je biti deo narandžaste GW porodice!

Šta mladi mogu da očekuju kada je GW u pitanju, kakva je njihova perspektiva kad dođu kao juniori? Kako je isplaniran njihov razvojni put?

M: S obzirom da u Austriji kompanija GW učestvuje u projektu dualnog obrazovanja već 80 godina, da u Srbiji uspešno vodimo isti projekat poslednje 3 godine, da podržavamo studentske organizacije, sajmove i organizujemo prakse, rekla bih da su mladi važan deo naše organizacije. Od nas mladi mogu dobiti znanje, osetiti dobru organizacionu kulturu, ali i ostvariti uspešnu karijeru. Zanimljiv podatak je da je naš GM, Roland Raith, svoju bogatu karijeru započeo kao učesnik projekta dualnog obrazovanja u Austriji.

Da se vratimo na početak, da li je moralo da dođe do ove situacije kako bi HR dobio svoje mesto koje je davno zaslužio? Koja je Vaša poruka za mlade koji ulaze u svet HR-a?

M: Moje mišljenje je da HR oduvek ima svoje mesto, sada su reflektori samo malo duže upaljeni :-)

Svet HR-a jeste lep, intenzivan i nadasve zanimljiv Svet. Mladima koji žele da se oprobaju u nekoj od HR uloga želim reći da budu otvoreni, iskreni, uporni i da ne zaborave da budu razlog zbog kog se neko danas smeje!

Niste prijavljeni.