Please rotate your device.

Molimo prijavite se.

060 01 69 217
info@preko-veze.rs
Blog Ima U Izlogu Nema U Radnji

Kako pišemo oglase za posao, kome se obraćamo i gde grešimo; šta o tome misle kandidati; zašto HR pristaje na štetne kompromise I zašto se neko ne pobuni dok loša praksa nije uzela maha?

cobanica

“Ko će kome ako neće svoj svome”….da kaže ono sto misli. Tako i ja, bez loše namere i samo iz želje da se što manje ponavlja ili, ako može,  da se ne ponavlja ovo o čemu pišem… reših da se obratim HR profesionalcima.

Da skrenem pažnju.

Pre svega našim Regruterima (iako pojava nije lokalnog karaktera) ali baš me briga za tuđi HR. Ja hoću da se mi ovde razumemo. Možda će me neko i čuti. Ako ne, onda ništa…

Pomno pratim oglase za posao, godinama. To mi je posao. Pratim sve kanale gde se potreba za kandidatima oglašava. Od taraba i izloga pa do, za tu svrhu odabranih društvenih mreža, korporativnih sajtova, agencijskih sajtova, billboarda, portala za oglašavanje…Pratim ja oglase još dok su se objavljivali u dnevnom listu Politika i drugim novinama, na radio stanicama i lokalnim televizijama…Ali nikada nije bilo ovako. Ovo što se dešava u poslednje vreme, zbunjuje i nas koji su pročitali i napravili mnogo oglasa, a mogu da zamislim tek kako je ljudima koji preko tih oglasa pokušavaju da nađu posao i poslodavca.

E, ja ovo i pišem zbog njih.

Čitam ja oglase pa ne verujem šta čitam.

Ovde govorim (za sada) o oglasima za HR poslove a sigurna sam da je tako i za ostale struke. Razmišljam, ako ovako pravimo oglase za HR mora da je još i teža situacija kod oglasa za druge poslove.

Čitam i ništa ne razumem.

Kompleksne, dugačke rečenice. Mnogo buzzreci (valjda je tako moderno). Opis na nekoliko strana i ekrana. Dugačko, kao da je  prepisano iz nekog udžbenika. Valjada tako firma deluje ozbiljnije. Opis poslova i zaduženja ne odgovara formalnim uslovima konkursa, pa vidim da je na primer “za kreiranje strategije i postavljanje HR procesa” dovoljno do 3 godine radnog iskustva, neka škola i obavezno da ste timski igrač koji može i sam…Opis posla odgovara iskustvu od bar 10+ godina a opis uslova govori o kompetencijama početnika (valjda onda može manje da se plati kandidat?). Početak i kraj oglasa nepovezani…

Ima I obrnutih primera, gde se na “entry” pozicije traži više od 5 godina relevantnog iskustva, po mogućnosti na stranim tržištima.

“Napucani” oglasi toliko da se čovek pita – gde se ovakvi supermeni prave?

Šta je ustvari loše u svemu ovome?

Pre svega to što mi se čini da postaje trend. Kreativnost, originalnost i inovacija su se izgubili pa samo prepisujemo jedni od drugih. Time problem dobija na masovnosti. Nema više onih koji žele da budu drugačiji. Ne bolji, nego drugačiji.

Druga loša stvar je sledeća: ako i pronađete kandidata koji vam se učini adekvatnim (mnogo zna za malo godina rada, mlad je pa su mu finasijska očekivanja skromna) vi ste već kreirali ozbiljna očekivanja kod njega. Čovek naravno očekuje da će raditi ono što piše u oglasu. Prvi šok se dešava kada dobije ugovor o radu  (trebalo bi) sa Opisom posla.  Tu je opis posla često skromniji od onoga sto je pisalo u oglasu.

Drugi šok se desi već tokom Onboarding procesa kada čovek  polako počinje da shvata da ono što je “video u izlogu, toga nema u radnji”… Razmislite šta se dešava sa čovekom kada počne da shvata da od toga da će se baviti kreiranjem strategije, implementcijom biznis procesa I savetovanjem top menadžera, nema ništa…da se bavi prizemnim, operativnim  stvarima koje nisu opisane bile u oglasu…I kad čovek shvati da to što je bilo u izlogu nema u radnji, polako počinje da se pakuje, najpre mentalno, pa emotivno (kod nekih obrnunim redosledom), pa na kraju i fizički….a onda mi ponovo izvučemo isti onaj oglas  (jos je aktuelan!) pa krećemo u novi krug “obmane”.

Pitala sam ja i agencije i regrutere zašto prave “nabildovane” oglase koji ne odgovaraju realnosti..Kažu mi “klijent je insistirao na tom tekstu” ili “korporcija je tražila taj tekst”.

Čak i da je tako, kolege regruteri, vi morate da se izborite da u vaš alat ne diraju i da je vaš posao da artikulišete tekst oglasa. Jer, kao što znamo, ako tekst oglasa ne artikuliše opis posla, a opis posla ne slika realna zaduženja i poslove, javljaju se ozbiljni problemi.

Pa onda mi tražimo kandidate a ne znamo koga tražimo. A ja pojma nemam kako uopšte nađemo bilo koga. Meni se čini da prave kandidate samo odbijamo ovakvim oglašavanjem.

3 direktora 

Oglas iz Politike, dodatak Poslovi

Hajde da se vratimo na početak:

  • Oglas pise Regruter na bazi Opisa posla I intervjua sa menadžerima za koje se traži kandidat (ovako profilišemo idealnog kandidata).Brief koji dobijemo od klijenata prevodimo u tekst oglasa. Mi a ne klijent.
  • Profilišemo kandidata koji je najpribližniji “idealnom” jer idealni ne postoji.
  • Oglas ima za cilj da privuče i zainteresuje odgovarajuće kandidate da ga pročitaju, ako se prepoznaju da se i jave (oglas ne služi da impresionirate konkurenciju, kandidate, šefove ili poslovne partnere). Oglas za posao mora da ima diferecijalnu vrednost. Čim vam se na isti oglas javi neko sa osnovnom školom i neko sa doktoratom (a često se to dešava) znači da je oglas loš - jer se obraća svima.
  • Kratko, koncizno I da tekst oglasa opisuje suštinu poslova. Nisu potrebne duboke filozofije, prepisivanje podataka sa sajtova I hvalisanje bez osnova. Nije oglas mesto gde kompanije to treba da rade. Naprotiv.
  • Oglas nije mesto da se razmahujete što dužim spiskom benefita (od besplatnog doručka do večere, rođendanskih poklona ili redovne plate, slobodnog petka ili srede…). Šta sve nudite ne vidi se samo iz oglasa. Malo je ovo tržište pa se kandidati lako raspitaju I provere ono što ih zanima. Kandidat iz oglasa treba da razume šta će raditi na poziciji za koju se javlja.
  • Šta pretpostavljamo da treba da ima od znanja, želja, stavova, planova…kojoj poziciji odgovara.

A kako to izgleda u mnogim oglasima:

dok prva polovina teksta obično ode na opšta mesta, prepisana sa kompanijskog sajta, (zaboraviš šta si počeo da čitaš), dok u drugom delu se opisuje šta sve “supermen” treba da poseduje od škole, kompetencija, osobina ličnosti, ambicije…a sve se završava bogatom ponudom besplatnih kiflica, timskih izleta, obećanim poklonima I slobodnim danima.

Nije mi jasno kako se I da li se uopšte nađu kandidati koje tražimo, jer to što se traži teško da postoji. Kao što i poslovi koje opisujemo u oglasu teško da postoje.

Pa, ja sam mislila da je zgodno da se ovako obratim struci, u ime svih kandidata koje zbunjujemo na ovaj način. I u ime naše efikasnosti.

Predlažem da potražimo pomoć od kolega iz Marketinga, iz Prodaje, iz Komunikacija…da nam malo pomognu sa savetima kako se, kroz koje kanale I na koji način obraćamo ciljnim grupama.

Ne treba nam novokomponovani HR. Mistifikacija nije način da pokažemo da smo ozbiljna profesija. Iznuđena kompleksnost, takođe.

Ne brani se suština kozmetikom.

Hajde da pravimo oglase koji su jednostavni, precizni, realni I koje razumeju bas oni koje želimo da vidimo na intervjuima.

….a šta se sve dešava na intervjuima I čime se kandidati sve “testiraju” u cilju selekcije, to je posebna priča koju najavljujem u sledećoj objavi.

Autor: Nataša Stamenković

Niste prijavljeni.